došla bih ti

u neparnom broju kaplji

netom izdaždenih kiša

pod kožu 

suhu od čekanja

i tišina pješčane krvi 

suncolika kuća

u kojoj gladujem

blaga je mojoj boli

i on za mene

bere voćke

pod prozorom što stasaju

ipak tebi

ja bih došla

neprerušena u omaru 

i čujnost vjernih voda

poput nimfe

toga jutra

porođenih dojki

i bedara 

neumirenih tvojom plodnošću

baš tebi ja bih došla

izranjavana zalaskom

u godotovsku kišu

mojom smrću

lice da mi ozariš

kad suncolika kuća

postane dom

zato tebi

samo tebi

u svojoj kiši

mrtva 

ja ću doći