Svakodnevno prolazi kroz ista vazda otvorena imaginarna   vrata. 
Propusnica je otkucaj srca. U iščekivanju je neprestano novog 
susreta. Na mjestu propusta stvaranja napušten trenutak
 čekanju.Tu tako blizu a onkraj svijeta.

 Otkriva se  skriven zapetljan  kučinasto u smaragdno zeleno
more trudno oblakom. Otkriva mu i najavljuje sebe razvučenim
 šapatom,premda nema razloga za strah od nestajanja.
 Ne strepe  jedan od drugog - ne , od sebe samih - da.
Strepe od čekanja i nedolaska. Traju neobično, drugačije,moćni
 trenutak i ona dok razmjenjuju  osjećaj. Potom se osnaženi
 nedefiniranom snagom  rastaju  kako bi se sutra opet tu  za
 nijansu drugačiji, za dan stariji ponovo prepoznavali tičući
 se  po znanom sigurno, po novom oprezno puštajući  radost
nek se plodi u mogućnosti

 da se sanja

sad i opet

 i opet