Nema nas dovoljno
ni u jednoj antologiji snova
sad eto i to znamo
mada ja ne verujem u to
osećam da te ima
baš svuda u meni.
Nema nas dovoljno
ispod jednog kišobrana
kao da me nisi nikad ni upoznala
pijemo se a ostajemo žedni
rastu nam srca od ljubavi
a opet smo usamljeni,bedni.
Nema nas dovoljno
na tek opranim trotoarima
kao da ne idemo istim tragovima
dok vijugaju ceste srca
osećam tu si ,parče si moga sna
ali nisi,to je samo lažna iluzija.
Nema nas dovoljno…
A da li te je ikad bilo dovoljno?
Suzana Marić
julija
06/07/2012 at 9:59 am Permalink
Ova je jako dobra. Uspio si dočarati onaj osjećaj kada se još voli, ali se osjeća da intenzitet opada, da čarolija nestaje, a još se želi živjeti tu ljubav kao na početku. Pozdrav Mile 🙂
06/07/2012 at 10:46 am Permalink
hvala marija…lep pozdrav 😉
06/07/2012 at 4:56 pm Permalink
Imam osjećaj da jedna strana više voli .
Iz toga proizlazi nezadovoljstvo.
“mada ja ne verujem u to
osećam da te ima
baš svuda u meni.”
Lijepa pjesma Mile!