Još jedno pismo
nedovršeno
neposlato
bez markice
bez adrese
skuplja prašinu
u želji da kaže ono što reći stigli nismo.

Još jedno pismo
zaboravljeno
ćuti
pretvara se
na stolu kraj peščanog sata
da možda pronaće ga neko
jednom
kad večnost otvori svoja vrata.

Još jedno pismo
nema nikog
da ga dotakne
otvori
pomiriše
da oživi mrtva slova
da te ćuti
a da te opet diše.

Još jedno pismo
zajeca
tužno
pri svakom dodiru vremena
bačeno
izgubljeno
tvoje
a opet ničije.