Oprostite što smetam.

Vrtoglavica današnjeg dana

ovo malo disanja

uzima pod svoje.

 

Jedva čujem otkucaje bila ispod kože.

Uznemireno

želi izaći,

napustiti,

ogoliti kosti,

a tek je zora svanula

ona od jučer

prespavana,

 

Oprostite na kriku.

Dugo vremena je bio zatomljen

između zidina

i znam da mi više neće biti potreban.

Zbog toga

dajem mu slobodu

neka se čuje,

diše…

 

Oprostite ako možete

što postojim

još samo jedan dan

svitanjem rodnim

i nećete me vidjeti

nikada više

ni u mislima.