Na pečeni kesten mirisala je ulica

vjetar je svirao melodiju u molu

promrzli prolaznik dozivao je

ime ljubavi koja je ostala

daleko u nekoj ravnici

u društvu nepoznatih lica

prve pahulje započinjale su svoj ples

sve se činilo tako jednostavno

a stigao je rat

i sve je ostalo zabilježeno u meni

Volio sam da putujem noću

zaostalim vozovima

da po zamrznutim prozorima

ispisujem stihove, tvoje ime

godinu rođenja

a nisam znao ni da postojiš

da u tvojim očima

boje juga sanjaju zvijezde

kad na prstima prolaziš kroz noć

dok spava grad

U brdima su me čekale magle

smrznuto lišće i neobrane jabuke

drugovanje sa tišinom

koja je kao kroz ključaonicu

ulazila u moju samoću

jer tada te nisam osećao u blizini

i srce mi je obuzimala tuga

od brojanja pustih daljina

Nisam pamtio dane

tek poneku noć

koju sam pretvarao u osmijeh

i zamišljao kako se smijemo zajedno

na klupi ispred kina „Manaki“

Pročitaj cijelu poeziju

Ništa nikad nije

to što oči vide.

Zadovoljstvo i ljepota

bol  skrivaju.

Između svilenih listova

laži prebivaju,

dok um traži načine

da  uguši krivice…

 .

Iznutra se plače,

želi da se sve povuče…

da se bolne stvarnosti

iza sebe ostave…

Živi se prema vani,

a iznutra se umire…

 .

Lažni osmijeh, kao da bunca,

refleksijama jutarnjeg sunca,

dok hladnoćom planina

i njihovih tišina,

riječi skrivaju oblake

tugom ispunjene

sve dok ne poplave

i sliju se u hladna srca,

implodirajući im žile.

Kao da zvijezda puca

ispod njihove kore,

bolom unutar sebe.

 .

Iskorišteni motivi

skrivaju valove vremena,

prljavih radnji i prijevara,

koje um želi zatvoriti

u lance mraka,

željom osjetiti

srce koje ne boli.

Al’ boljet će zauvijek,

jer duša koja život isplače

izliječiti se više ne može.

 .

Jedan krevet donosi živote,

al’ u srcu gorčina nož istaloži,

skriven ispod bijele plahte

i iskovan znojem na koži,

za mrtve oči koje prianjaju..

za nešto više što ne postoji.

I kao stranci, probijaju stare rane,

 razbacuju ljubav

poput stare, iznošene robe.

Pročitaj cijelu poeziju

Pročitaj cijelu poeziju

MAT GRIMSEL

BIZARRE LUZIDEN TRAUM

SF GESCHICHTEN

Autor: Mat Grimsel

BIBLIOTHEK MAGENA

SF GESCHICHTEN

Buchtitel: Bizarre Luziden Traum

Editor: Julija Bek

Illustrator: Dubravka Korci

Copyright Autor © 2025

RNB 02-06 25

.

INHALT

Naida meiner Seele……………………………………………………4

Die Tür…………………………………………………………………..12

Parashurama`s Traume…………………………………………….13

Drehen sie Himmel und Erde um…………………………………18

Sequentielle Speicherung der Realität………………………….22

Bizarre Luziden Traum……………………………………………….32

Ich bin in einem Zug in Fashion City. Mir gegenüber sitzen eine Frau mit Reifrock und ein Mann mit gepuderter Perücke. Daneben steht ein Typ in einem engen, silbernen Anzug aus den frühen Siebzigern. Ein grauhaariger alter Mann gekleidet in eine römische Toga nähert sich dem Hinterausgang und sieht mich desinteressiert an. Ich halte den Griff des riesigen Revolvers fest, obwohl keine wirkliche Gefahr besteht. Hmm, ja … auch in Sousréalville bestand keine wirkliche Gefahr, bis dieses süße kleine Mädchen auftauchte. Wie dem auch sei, ich muss euch diese Geschichte erzählen!

(više…)

Pročitaj cijelu poeziju

https://freemail.net.hr/download.php?msg_id=0000000162d5000028d804e942af&idx=1.2&filename=

Bizarre%20Lucid%20Dream_250905_124433.pdf&r=53.77006815392379

Pročitaj cijelu poeziju

Nikada čitava, nego
mučena godinama..

Umirem, a nisam rođena,
udišem, bez imalo kisika.

Defanzivna osveta,
dobro nije donijela.

Ne strepim od dodira-
bojim se svih emocija.

Prebirem karte iz špila –
posljednjeg nam viđenja.

Sva je agonija sazdana,
u ovoj postelji od trnja..

Pročitaj cijelu poeziju