Albatros
U meni neka čudna ptica
širi svoja ogromna bijela krila
na sve strane sputava je žica
polomljena u tamu se svila. (više…)
Dan odlazi-gazela
Utihnule su ptice u krošnjama-dan odlazi.
Nebo se u grimiz obuklo- dan odlazi.
Gledam tu paletu boja
Na nebeskom platnu dok-dan odlazi.
Upijam u sebe
Zadnje sunčeve zrake -dan odlazi.
Tišina se polako šulja
Grleći me i šapućući – dan odlazi.
I jezero je svoje ogledalo ulaštilo
Za Lunu putnicu jer-dan odlazi.
-Kamo? -pitam se opet.
-Kamo to svaku večer-dan odlazi?
jagode sa rezglednica iz Pariza
Iz navike čitam novine boje lišća
Uglavnom kada crvena gubi ravnotežu i hvata se za žutu
A žuta poželi jagode
Sa razglednica iz Pariza
Iz navike biram uvek drugu klupu ali samo ako je obojena u zeleno
Nekako zeleno mi privuče najlepše boje neba
I najsporije se slije u reku
Mirisnog čaja nekog kineskog proizvođača
Na čijoj vrećici piše samo četvrtak
Iz navike opipam krupna slova naslova
Dok sipam dva šećera u topli čaj
I dugo
Dugo osluškujem o čemu šapuće smeđi šećer
Sa novinama boje lišća
Dok se topi u čaju od jagoda
Sa još jedne razglednice iz Pariza
Suština poetike – Dijalog s Jesenjinom
JESENJIN, Sergej Aleksandrovič
https://sustinapoetike.blogspot.com/2018/06/marija-juracic-dijalog-s-jesenjinom.html
