Večeras

je bila

dovoljna šutnja,

to što smo blizu,

dostatno

da samo pomaknem ruku,

oćutim

toplinu do toplog.

Ljubav navire silinom

vatrometa Neba

kojeg si, pozorno promatrao.

Natapam oči

skupljajući Perzeide,

pretačući ih do najtajnijih komadića

duše

koja zna da iščezava vrijeme.

Bdiju duborezi sjajnih želja padalica,

meni samo jedna

da me opet

nađeš

kada isplovim, tamo otkud

su proizišle.