Jedan čovjek, jedna žena

Kao stup i kao loza

Oko njega zapletena

To je naša simbioza.

 

Ja sam htio, ti si htjela

Valjda su htjeli i bozi

Da se duše, da se tijela

Pronađu u simbiozi.

 

Otkrivaju naši dani

Stranu crnu, stranu rozu

K’o medalje poredani

Skromno slave simbiozu.

 

To nema veze s glumom

Nije farsa, niti poza

Nekad srcem, nekad umom

Opstala je simbioza.

 

Kroz tišine i oluje

Kojih se hrabriji groze

Nama se, dušo, putuje

Pod zastavom simbioze.

 

Jedan brod, čovjek i žena

Tvoja krma, a moj pramac

Na dnu mora slična scena :

Kuća, moruzgva, rak samac.