Opet padam u istu golgotu
potopljenog lica
izgaram osmehujući se životu
pred poslednji let utihnulih ptica.

Opet padam, podrezali su mi krila
sve je teže razumeti novi let
ovo je moj oproštaj od sna
poslednji topot mašte
prazan
uklet
zakovan
u dnu dna.

Opet padam u prašnjave skuti
kao posečeni suncokret žuti
bez krila sam kao bez života
bez krila ni najlepša java nije lepota.