Satkala sam snove samo od tebe,

od smaragdnih niti suza tvojih,

od svilenih pramena tvoje kose

i svega tvoga što si prisvojih.

 

Satkala sam snove samo za sebe

skrit ću ih da ih nitko ne pronađe.

Već kad moj nisi i ne možeš biti

neka se bar san pokraj mene nađe.

 

isplest ću noćas paukovu mrežu

bisernom suzom mog tužnog oka

oplest ću te snove i sakriti negdje,

daleko negdje u prostranstva visoka.

 

Možda ova čarka paukovom mrežom

ipak te donese u naručje moje,

il’ ću samo moći izmamiti malu

suzu sažaljenja bez ljubavi tvoje.

 

Isplest ću i sebi sokolova krila

od čvrste niti paukovog soka

da poletjet’ mogu negdje gore

i snove sakrit u prostranstva visoka.

 

Od tebe lako odustati neću

pa krilima tim letjela visoko

i čahuru snova sa mašnom od svile,

leteći sakrila u svemir duboko.

 

tamo ih nitko tražiti neće

jer nema krila k’o  ja da poleti.

Imat’ ću tako spremljene si snove

koje neće nitko moći, za sebe uzeti.