Dan se vukao dozlaboga sporo

pružajući  mogućnost naoru misli

činilo me to teškom

nepokretnom i tugaljivom

valjalo se spašavati iz

tog debelog blata

to je jedan dan

a svi drugi dolaze u nizu

kao razigrana djeca

u ulici širokoj i toploj

posežem za tajnim

smijem se  s njima

u usputnom  sretanju

sasvim spremna

na neki  sažalni pogled