Stoljećima te
Tuđin gazio
Ne pogazio
Pa te lomio
Al ne slomio
Palio
Ne spalio
Robio
Ne zarobio
Zlatno ti klasje
U blato drobio

I kada od tebe
Ništa nije ostalo
Tvoje se srce nije dalo
Kucalo je sve jače i jače
Zaboravljalo zlo i nedaće

A onda je stalo i zaplakalo

Jer su te mukom
Pređi naselili
Zorom zorili
Za te’ se borili
A sad su te raselili

Slavonijo,zazovi ,viči
Neka se vrate svi tvoji ptići
Neka se vrate na ognjište svoje
Jer ostavština njihova i djedovina to je
SUZANA MARIĆ