Svake noći karticu snova vadim
da namirim potrebu
za potrošenom ljubavi
pin mi poznat,samo jedno ime
dozvoljeno prekoračenje
samo misli na njega
dok moje je srce
davno u nedozvoljenom minusu
neće više strpljenjem
fantazije namirivati.
Zatvaram karticu snova
u prazan novčanik ,
u torbu  vremena ga spremam
u ormaru zaboravom neka čami.
Možda i škare odlaska pronađem
da karticu naprasno prerežem
i nikada više ne upotrijebim
da se srce minusom
do ništavila ne isprazni.
Bankomat ljubavi već je izpražnjen
ispraznili ga lopovi snovi
možda ga sutra napuni
neki bankar novi.