U predvečerje je padala neka uporna  kiša,ostavljajući znakove u  nekoj  otužnoj  oker boji.

Utrnula je svjetlo ,ukrala  mi vidokrug i zadihala dan.

Nije mi bilo do sna , nije mi bilo  do čitanja niti  do pisanja .

   Dopustih vremenu neka me nosi  a ono krenu unazad .

Unazad do  beskraja  a u beskraju toliko staloženog  za jedan cijeli  život dostatnog.

Trebalo je samo zastati , odabrati , i opet prodisati punim plućima