Visoka kapa na glavi

U ruci štap, zlatni, pravi

To ide sveti Nikola

Da dječici poklone da.

Šeta, kroz prozore viri

I baš nikada ne žmiri.

Taj starac bijele brade

Nosi puno čokolade,

Svih slatkiša i bombona

I šarenih lumbalona.

U ruci mu jedna vreća,

Da sve stane, malo veća,

Prepuna je igračaka

Za bebače i za đaka.

Pjesmu pjeva „O, la-la

Ja sam sveti Nikola.

Tko je dobar sinoć bio

I čizmice očistio.

Da l’ je sluš’o mamu tatu

I pomog’o malom bratu?

Taj će dobit puno svega

Autića najboljega,

A bebaču eto zvečka

Da se igra i ne kmečka.

Sveti Niko nešto vuče,

Nije mače, nije kuče.

Rukom drži djeco draga

Lanac kojim vuče vraga.

Vrag urliče, jezik plazi,

Svu bi djecu da pregazi,

Lošu djecu jako voli

Šibao ih sve do boli.

Ali ne zna ta budala

Da su djeca danas mala

Pametna i prepredena

I sva dobra od malena.

Zato sveti Nikola

Potjeraj ga do pakla,

Neka tamo šibe drži

I neka ga vatra sprži.

Doš’o sveti Nikola

Da Noinog prozora,

Tamo vidi dva dječaka

Jednu bebu, jednog(skoro) đaka.

Kaže sveti Nikola:

Unutra je dobri Noa

Ak’ me dobro služi vid

I mali mu brat David.

Oprali su čizme svoje,

U prozoru eto stoje,

Moram ih sad natrpati

I darove njima dati..

A sad odoh djeco draga

Da isprašim onog vraga,

Ne će više ni da zine.

Sam ću k vama do godine.

 

Copyright    (c)     autor; Đurđica Brčić