Nestajem polako (kiše još uvek kriju suze) a list po list slan i mokar vetar kida (zatvoren ostajem između ničeg i svega) u grobu iza dva hrida. Nema me (tišina urla) kapi su prazne ostaje trag soli tek dašak jutra ključ kazne (a zemlja puca od suše) i miriše na osmehe i poraze još jedne jeseni još jedne utihle duše. Sve se dešava u prolazu (nosi me vreme) levo desno ravno gore dole a opet me nema kao nekad da jutru dam nešto svoje. (ostade humka) leš čoveka a tek kiša nedosanjanih snova da svedoči iz daleka.
4 komentara za "u prolazu"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.
Lav
Suzana Marić
julija
21/12/2012 at 9:32 am Permalink
… a tek kiša nedosanjanih snova da svedoči iz daleka.
pozdrav
21/12/2012 at 9:34 am Permalink
Kiša je čest motiv tvojih pjesama. Tuga je stalni pratilac. Lijepa pjesma Mile. I pozdrav 🙂
21/12/2012 at 10:33 am Permalink
Rekla bih, tuga, razočaranje, koraci bez pomaka, želje bez snage, a sve skupa trebala bi kiša oprati, no da li može? Pozdrav 🙂
21/12/2012 at 12:03 pm Permalink
U zagradama misao unutar misli,jako mi se sviđa,pjesma u dva sloja!