Skrivam vješto ispod kose

ta klempava moja uha

a frizuru kada pravim

već mi u stomaku kuha.

 

Nekom nešto malo fali,

nekom nešto preveliko,

zašto nisu manja dali

i d’jelili jednoliko.

 

Ali kakva li su da su

to su čulna moja uha

za ukrase ona nisu,

što bi bilo da sam gluha.

 

Sakrit ću ih ako treba,

ako sam baš tome sklona

al’ gluhoća kada vreba

svak’ bi htio uha slona.