Trajem u prostoru
sa vremenom se ne razumem
u igri balansira duša
u plesu sa suzom
koja mi je voda
i hrana
(toliko bar osećam)
uvek kad zaronim u more.

Mirno je u mom srcu
danas
pretiho
(čuje se samo tihi lepet krila leptira)
a more ćuti u daljini
sanja
nas dvoje
(dve boje u jednoj peni)
baš uvek kad zaronim u more
more u meni.

Mi gazimo plićake
prošlog
sadašnjeg
budućeg
(naizgled plima i oseka u nama)
fali nam malo sna
zagrljaj
ili dva
pesak među prstima.

Srećan sam uvek kad zaronim u more
do dna.