Otplovim često u male uvale

misli na plavim valovima jašu

svu su toplinu žala sačuvale

borovi mirišu na mladost našu.

 

U daljini ribari vade mreže

dok gladni galebovi glasno kruže

kao brod što se uz obalu veže

i mene drži neko čvrsto uže.

 

Ponekad me potapšeš po ramenu

školjke sjećanja otvaramo skupa

vjetar se zaplete u tvom pramenu

a more nas slanim kapima kupa.