Jutarnja tuga
i miris cimeta
niotkud izazvan
podriva
dahom tvoje odsutnosti
sva moja čula
ustreptala
nemirna
skrivena između dva dodira
ostavljena u noći
olujnih vetrova
kao smrt
dolazećeg
i život
odlazećeg sna.

Vetar si ti
između dva zagrljaja
što traju
dugo
u tebi
u meni
između
tebe i mene
u jednoj duši
što poslednji put sniva
tu si
zaspala
ali dobro je
znači
još si živa.

Vetar si ti
ponekad
prejak
za ove grane
moje duše.