Dan poput mravinjaka  pun i prepun pokreta, 
glasova i boja. Ništa od tog obilja ne želim baš ništa osim mira 
a to je mislena imenica. Na pamet mi pada pustinja.
/ podsvijest traži spas/

Iz inata tijelo me prisiljava na pokret, za  trajanje malog trenutka
osluškujem. Bez otpora je volja , nema mi druge  pa  krenem šetnicom 
znanom točno  od kamena do mjeseca čak.  Lako je.  Pri povratku  mirno
dišem i sebi priznajem  smislu sam  nekako bliže a gusti talog umora 
svakodnevnice nekim čudom  je razrijeđen.