Izvlačim iz kiše
krnje odjeke
pa ih pustim da cure kroz prste
dok kamenac ne ostane
na koži
pod kožom
nataložen između redova starih eksera.

Gledam prazne oči
tonem u nedogled
napipavajući dubinu zgužvanih latica
gurajući olupinu tvog krvotoka
pod moje kapilare
da ti dam bar dašak sunca
prstohvat sivila
napuštenog naizmenično
samog
sa očima koje je nagrizla gorčina.

Za tebe
zbog tebe
izvlačim iz kiše
krnje odjeke
kapljice moga znoja
i mnogo
mnogo
duše
zemljo moja.