Ima jedan zaboravljeni vrt
prepun raznih povijuša i puzavica
to je za njih žalosna i bolna smrt
jedna drugu ispija kao pijavica.

Sve se one uzdižu prema suncu
po zamišljenoj krivulji puze
propinjući se k nebeskom vrhuncu
a teške grane na zemlji suze.

Narcisoidna i neuništiva taština
jača je od naturalističkog morala
ne smeta im puno vlage ni oborina
samo im stabljika niže je pala.

U toj šumi bodlja cvijet se ne otvara
pa i maloj rumenoj pasjoj ruži
pupoljak se u kompost pretvara
kada napasni bršljan svu je okruži.

I, ako slučajno ljubičasti kaćun nikne
guše ga i bodu da u času posivi,
bespomoćan, ne stigne ni da krikne
dok zmija gmiže k divljoj koprivi.