Želim još jedno proleće
zagrliti
jekom vlastitog sebe
u noći
da te propupam
bar još jednom
gazeći vreme
(kao nekad reči).

Pre proleća želim jesen
da njom obojim duše snene
ispod kapaka
da te zrelu berem
još jednom
kad se zgreju
grane zaljubljene
(kao nekad mi).

Želim još jednom
da sa tobom podelim
sva četiri godišnja doba
sem zime
(zimu već delimo).

Jesen
(a lišće šumi )
i ja šumim sa njm
od ljubavi
i čežnje
da tvoje listove
obojim.

Želim preobražaj.

(Da li je to mnogo
za nas
za vreme
za ljubav
za lišće)?