Ja sam odjek onog juče ovog danas i onog sutra. Bezimeni otisak prve kiše. Tvoja oluja i onda kad me nema više. Tačka sam mrlja neminovnosti samo trag bledog postojanja suze u oku iskrivljenih linija sna besmisleno besmislena imaginacija treptaja.
Arhiva > lemi86
reč zbogom
Umire ljubav tiho sa lišćem i kišom mutnom. Magla se rađa. Izvarničene suze cede naš bol u jednu sliku i jedan mol. Hladno je. Vreme nestaje dešava se to i nama prolaznost usred kraja predaleko a preblizo od zagrljaja. Gole grane ostaju srce je reklo zbogom.
osmeh ti ostavljam
Odlazim oluje me plaše srce mesečari nad ponorima ljubavi naše. Odlazim a ćutim milion reči. Zbogom. (Osmeh ti ostavljam).
ušće zemlje i neba
(ušće) Ostajemo još daleko zatočeni u blesku sećanja ponikli po rubovima prizora zajedno sa nosačima kiša stali predaleko odavde a opet tu blizu na nekom kraju i nekom početku.
ako zatvoriš oči ugasiće se svetlost
Mrak lavirint bez cilja očajanje a ti se hvataš za slamku a ono ništa prsti kroz vazduh prolaze.
želja
Želim tvoj dodir kad sati sate drsko u tišinu stope i od minuta ostane samo nemušto kapanje sekunde
starac sa očima dečaka
Lutanje izgubljeno od bola do bola umotano u prašinu slika kao list samoće prkosi vremenu opire se rasutom pepelu od života.
zastali smo između svetova
Dajem ti oči daljinu prekroji suzu prekrati svetlo i tama da nas opet na početak vrati.
čekao sam
Čekao sam jesam nadao se doćeš jednom i rećeš kako ti je stalo ali ništa baš ništa za mene ti ne mariš ma ni malo. Čekao sam predugo mada ni to nije bitno voleo sam i volim a ništa opet sam samo tvoje ništa baš ništa i sve ono tvoje ne bitno. Čekao sam a […]
