Jutros me dan dotakao prostranstvom lepotom rukom od oblaka budnošću zaspalog širinom voljenog životom tek rođenog.
Arhiva > lemi86
zumiraj danas u sad
Zumiraj ljubav u ljubav pre nego krenu kapi suza i kiše i sve tiho i sve tvoje postane daleko još tiše.
slutiš
(SLUTIŠ) Raznosiš listove utrkueš se sa vetrom a noć je lomljiva između okvira sata i pola prstohvata boje gubiš se u dva metra čežnje budne samo tvoje.
na pola smo ostali
Na pola osmeha osećam te sve slabije sve tiše bilo nas je jednom mnogo sad nas tu nedostaje sve više. Do pola čaše natočili smo ljubav u crveno oboji veče sve je postalo tako tiho u plamenu dogorele sveće. Sa pola srca se ne živi. Kad daješ tu onda nema krivih. Na pola smo ostali […]
iluzija jednog izgubljenog hrasta
Hoćemo li se sresti između nigde i zbogom ti i ja pitam se samo da li je to dovoljno za nas
ne mogu kazaljke unazad
Ne mogu kazaljke unazad. Ni pre ni posle nas apstrakcija nije savršena kao ni noć koja nam se nesebično predaje osećaj je možda isti ali ga nikad dovoljno ne ostaje. Ni pre ni posle nas. Ni jedan sat nam ne može vratiti vreme izgubljeno potrošeno. Ne mogu kazaljke unazad ni sekunde ni pre ni posle […]
kvadrat tišine
Tišina me guta guši zgrčena u trenutak između dve delte duše krpljene u tami suze puste unutar nas samih.
stidim se
Stidim se pogleda kad se oči sretnu ispred kontejnera surove realnosti dva čoveka u nadi da se nađe parče suvog hleba.
