Crna ptica rugalica sada mi se često smije. Na ramenu zloduh sjedi pa se ceri i besjedi.
Kategorija > Tuga
Ne osvrći se
Ne osvrći se ne gledaj me istina nije da te pratim to smo pogled slučajan do tebe u prolazu svrati. To što oči nam se sreću to je slučajnost puka ne traži u njima ništa, ne gledaj mi usta. Okreni glavu,samo prođi okrznuti me nemoj i ja ću proći, što će tada biti znati nećeš […]
Obećano pismo
Molbu jednu šaljem nijemo neka je struje neba tebi nose, to obećano pismo pošalji mi dok me ima, iz ladice uspomena ga izvuci marku poljupcima zalijepi goluba listonošu pošalji ja ću ga strpljivo kao i do sada čekati , golub se sigurno neće zagubiti staza mojih misli mu je poznata. Ne daj pismo poštarima mogli […]
zaboravljeni
Mutno je nebo ove noći tamni su oblaci jači od sna tiho vlada zatišje tiho vekovima. U zaborav padoše onog dana kad umreše otac i mati zaboravljene leže kosti ko će to da shvati. Ko će sad žaliti vojnika kad njegovi daleko leže ko će se setiti čoveka što vekove veže. Nad grobovima bez čuvara […]
Pjesmom očaran
Ono uplašeno srce što čuvaš skriveno u džepu ljetne košulje pjesmom očaran ,ukrao si u dubravi vilinskih pjesama samo za tebe ispjevanih.
tuga
Prati me čujem korake po uglovima pene svuda okolo izvire duboko iz mene. Slomiće se možda nedeljom kad bude gušća od bola tanja od mladosti neprolazna dok dane broji žedna kiša mojih. Nikad umorna uvek jaka baš onda kad sam ja slab postaje najjača najbudnija odabrana od sopstvene gorčine. Ne znam hoće li se umoriti […]
Samo jedna klapa stara
Nije bilo svećenika samo jedna klapa stara dirala je srce moje kao da se nebo para.
pitam se
Pitam se gde su sati bili dublji u zagrljaju ili rastanku. Pitam se gde smo grešili između dva treptaja ili ispod dva osmeha. Pitam se gde ću sad ovako sam.
jecaj samoće u noći
(sad) Čujem u daljini lavež psa sve je tako mirno sem tog tužnog glasa ulica nema u san se zakovala sve je tako tiho, čak i ja. (dva sata kasnije) Poneki šum vetra uznemiri grane krene da ih njiše a onda stane ulica spava kao dete u krilu majke a pas i dalje tužno cvili […]
