Prati me čujem korake po uglovima pene svuda okolo izvire duboko iz mene. Slomiće se možda nedeljom kad bude gušća od bola tanja od mladosti neprolazna dok dane broji žedna kiša mojih. Nikad umorna uvek jaka baš onda kad sam ja slab postaje najjača najbudnija odabrana od sopstvene gorčine. Ne znam hoće li se umoriti […]
Kategorija > Tuga
Samo jedna klapa stara
Nije bilo svećenika samo jedna klapa stara dirala je srce moje kao da se nebo para.
pitam se
Pitam se gde su sati bili dublji u zagrljaju ili rastanku. Pitam se gde smo grešili između dva treptaja ili ispod dva osmeha. Pitam se gde ću sad ovako sam.
jecaj samoće u noći
(sad) Čujem u daljini lavež psa sve je tako mirno sem tog tužnog glasa ulica nema u san se zakovala sve je tako tiho, čak i ja. (dva sata kasnije) Poneki šum vetra uznemiri grane krene da ih njiše a onda stane ulica spava kao dete u krilu majke a pas i dalje tužno cvili […]
crnilo moje sjene
Iz daljine, iz mraka stiže glasnik vjetra Dugačak je od nekih dva metra Ne govori, ne čuje, ne osjeća Gdje je nekada bila njegova sreća
Prolaznost
Zelena njiva sniva polako spušta se mrak i poput tuge duge umire sunčani trak. * Sa crnog bora smola kaplje ko zlatne suze toči se vino fino večer mu miris uze. * Osamljen stoji čovjek zanesen kao da moli ljepota ove noći tako duboko boli.
Ne brini
Ne brini više mene neće vratiti ni tisuće valova iz morskih dubina, doplivala sam do dna da se iz tmine ne vratim da ne izroni i ona tuga što um steže i strši poput jarbola na pučini poslije potonuća broda.
podrezali su mi krila
Opet padam u istu golgotu potopljenog lica izgaram osmehujući se životu pred poslednji let utihnulih ptica. Opet padam, podrezali su mi krila sve je teže razumeti novi let ovo je moj oproštaj od sna poslednji topot mašte prazan uklet zakovan u dnu dna. Opet padam u prašnjave skuti kao posečeni suncokret žuti bez krila sam […]
monotonija života
Sedim i gledam ljudi prolaze ulicom a sve mi se čini da sam sve ovo već video ovo mesto ove ljude. Gledam a vidim prazninu kao da vreme ne postoji sve je isto kao i prošlih godina ulice, more i ljudi. Sedim i gledam nemam snage da se pokrenem lomi me neka tišina baš kao […]
nemir u duši, pjesnik bez stila
Odlazim, vjerujem u ono što je uvijek bilo jače od mene Ideali navođeni ljepotom ženskog tijela Nečujno kako sam i došao
