U dva dlana duša mi se skrila,
najtoplija ta dva dlana mila.
Ta dva dlana od posla hrapava,
najnježnije što me milovala.
.
Ta dva dlana sklopljena da mole,
što nada mnom bdjeli su do zore.
Što mi prvi lice dotakoše
i ljubav mi obilnu dadoše.
.
Držaše me kada sam padala,
nadu dali kad se ne nadala.
Brisali mi suze, dugo me grlili ,
ta dva dlana, duši tako mili…
.
Kad me život krši, lomi, bije,
u dlanove duša se sakrije.
Tamo ima tu sigurnu luku,
tu toplinu od najdražih ruku.
.
Moja duša u majci rođena
i ostat će baš za sva vremena…
I kad jednom život kaže stoj,
moja duša živjet će u njoj.