Ne brini više
mene neće vratiti
ni tisuće valova
iz morskih dubina,
doplivala sam do dna
da se iz tmine ne vratim
da ne izroni i ona tuga
što um steže i strši poput jarbola
na pučini poslije potonuća broda.

Izmolila sam milost kod Posejdona
da u moru me ostavi
tebi neku drugu sirenu podari
meni je već rep podrezan
jer moja ljubav tebi nije potrebna.

Ne stanujem u plavetnim dvorima
plutam nošena strujama
slobodna kao zlatna ribica
bez moći ispunjavanja  želja
ali samo do prvog ulova
u mreži nekog ribara.