I tako
prođeš
pogledaš me
pogledam te
onako drčno
možda pomalo i drsko
i kreneš
i krenem
dalje
bez još jednog osvrtanja
bez još jednog pogleda
daleko
predaleko.
(i tako
voleli smo
sad preziremo
mrzimo
a znaš
nije pošteno
i nikad
nikad neće biti)
Ko smo sad
i šta smo bili
iluzija
treptaj
mrva
kap
sve
i ništa.
I tako
prođe nam život
stranče moj
kišom tuge
možda smo previše bili suđeni
i svoji
nikako pogrešni
nikako u potrošnoj boji duge.
i tako
gde smo sad mi…
katarinab
Marija
Suzana Marić
Tonka
27/05/2013 at 11:19 am Permalink
I tako… postanu stranci, a nekada su jedno dugome bili bolji dio svijeta. Lijepa pjesma Mile. Veliki pozdrav 🙂
27/05/2013 at 11:45 am Permalink
I tako
prođe nam život
stranče moj
kišom tuge
možda smo previše bili suđeni
i svoji
nikako pogrešni
nikako u potrošnoj boji duge.
i tako
gde smo sad mi…
pozdrav
27/05/2013 at 7:12 pm Permalink
Prelijepa pjesma. Zaista.
Pozdrav lijepi šaljem.
28/05/2013 at 8:47 am Permalink
bliskost se tako lako skrha….
28/05/2013 at 6:53 pm Permalink
Sve ima vijek trajanja. Mireći (ili nemireći) se time napisao si lijepu i meni dopadljivu pjesmu, Mile.
Pozdrav za tebe.
04/06/2013 at 1:40 pm Permalink
Jednom sam rekla kako se bojim da ćemo ostati dva kamena za istim stolom. Još uvijek se pomalo plašim. Pozdrav tebi.