Ja sam svoja samo uz tebe

Noć razgrće svoje teške, tamne zastore

Kroz prozor mi se smiješi novi dan

Umorno otvaram oči

Jer samoća mi je noć odnijela

Pa ne vidim taj osmijeh

Što me mami, doziva

Što mi se nudi kao dar 

Ostajem između četiri zida

U još toplom krevetu

Grleći šalicu kave među rukama

Ne želim zakoračiti sama 

Danas se bez tebe ne želim radovati

Možda 

Možda malo kasnije 

Dok se priviknem da nisi tu

Dok mi tijelo shvati da nisi uz mene

O, kako je duga noć u samoći

A jutro kao da je na noge navuklo olovne cipele

Pa se primicalo teškim korakom

Tjerajući tamu

Ne odlazi više

Previše sam vezana za tvoje biće 

Za tvoj dah u mojoj kosi

Ja ne znam pričati sa samoćom 

Ja sam svoja samo uz tebe 

6 komentara za "Ja sam svoja samo uz tebe"

  1. Ljerka Varga
    Ljerka Varga
    16/02/2019 at 12:17 pm Permalink

    VJEČITA BORBA U DUŠI…BITI IL NE BITI …TREN ILI TRAJNOST…A ŽIVOT JE NA DLANU…DOBRI STIHOVI,SUZ…LIJEPO OPISAN TRENUTAK JUTRA…🌹

  2. Marija
    Marija
    16/02/2019 at 5:28 pm Permalink

    Ja ne znam pričati sa samoćom
    Ja sam svoja samo uz tebe

    Posebna i lijepa poruka stihom pisana:)

  3. katarinab
    katarinab
    16/02/2019 at 8:59 pm Permalink

    Suzana, lijepi stihovi, baš posebni.
    “Ja ne znam pričati sa samoćom
    Ja sam svoja samo uz tebe ”
    Lp! 🙂

  4. Suzana Marić
    Suzana Marić
    17/02/2019 at 8:39 pm Permalink

    Ljerka, hvala vam na posjetu i komentaru. Topli pozdrav vam šaljem 🙂

  5. Suzana Marić
    Suzana Marić
    17/02/2019 at 8:40 pm Permalink

    Mare, zahvaljujem se na pažnji i komentaru, znači mi ! Ugodnu večer ti želim 🙂

  6. Suzana Marić
    Suzana Marić
    17/02/2019 at 8:41 pm Permalink

    Katarina, raduje me tvoj komentar .Zahvaljujem se i topli pozdrav šaljem 🙂

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.