I podmuklo kida list po list radosti

Ugnijezdila se s bolom, nesanicom

I suzama kiša jesenjih

Maglama na obroncima duše

I sivi su se oblaci nad glavom nadvili

Pa pritišću svojom tmastom težinom

Poput olova

I nemir je tuzi ruku dao

Pa me pohode

Pa šeću kroz mene

Ispunjavajući me

Poput čaše gorkog vina

Što se trpkošću svojom

Po bjelini platna razlijeva

O,Bože moj,

Kada će jesen očiju mojih

Obasjati Sunce