Jutro stiglo, Sunce je izašlo
A mene je sto nevolja snašlo.
Perilica poludjela, skače
Nešto mi se sad smije i plače.
Pleše kolo sad u kupaoni
Poskakuje, u kući sve zvoni.
Lupa, skače, trese se i klima
K’o da noge na federe ima .
A majstora k’o za vraga, nema
Nest’o majstor, njegova oprema.
S mukom kavu jutros evo pijem
Muku svoju pred vama ne krijem.
Prala bih ja odjeću na ruke
Nisu meni to nikakve muke.
Ja ne moram po vodu na zdenac,
Al’ me muči taj vražji kamenac!
Što ako se na mene uhvati
Kako ću ga ja sa sebe sprati?
Neću biti žena od kamena
Perilico, tako ti vremena!
SUZANA MARIĆ
05/04/2022 at 7:05 pm Permalink
Moja je čangrizava lakomica, voli kada su joj “usta” puna, onda je mirna. Bojim se pretrpavati zbog ležajeva, a jedino tako sam je uspjevala umiriti 🙂 Lo,Katarina 🙂
05/04/2022 at 7:06 pm Permalink
Nevenka, drago mi je!
Lp 🙂
05/04/2022 at 7:07 pm Permalink
Ne znam kako sam izostavila odgovore na sve vaše komentare… Mare draga, bolje se smijati, nego plakati 🙂
05/04/2022 at 7:08 pm Permalink
Čuvam ja sebe, draga moja 🙂 Pozdrav šaljem 🙂
05/04/2022 at 7:11 pm Permalink
Došo i ošo, Tonka. Kažu stari: ” Drži bure vodu dok majstori ne odu “, pa tako i moja “plesačica”. Drugi majstor je promijenio amortizere i sada samo zvrnda bez plesa. Pozdrav šaljem.