Jutro još drijema u krilu plavetne zore,
A moje misli k tebi  lete.
Zamišljam te snenog u širokom, metalnom krevetu,
Među plahtama šuštavim, u polumraku sobe.
Zamišljam da sklopljenih si očiju, rukom pod jastukom
Bez pidžame, gol.
Tijelo opušteno, smireno, bez pokreta poznato mi je
I volim kada se potpuno predaš
Makar  na trenutak uz moje
Dok  strast napaja svaku poru,
A  svilenkasti dodiri bjelinom postelje putuju.
Jutro će snove zaboraviti i dan zaigrati
Igru davanja i uzimanja,
Igru kada razum ostaje ispred ulaznih vrata,
A želja upiše još jedan redak u spomenar
Za neka vremena kada se zore više neće buditi.

03.04.2012.