Kada ručak baš ne prija
Pa se frče i uvija
I suza iz oka krene
Majka počne priče njene:

“Visoko gore
Na pragu neba
Strašna zvijer stoji,
Čeka i vreba.

Zločestu djecu
Što jesti neće ,
Stavlja u svoje
Duboke vreće .”

Pa djeca gutnu
I preko volje
Da strašnu zvijer
Ne ozlovolje.

Špinat, blitvu,
Na maminu sreću
Samo da ne padnu
U duboku vreću.