modra se teška
svila iznad tebe
sjena
modro je bilo ispod pogleda
njezina

zadrhtiš od nevidljivog
da nevidvljiv bar jesi

iz dubine duboko je disala
bezglasom molila

šutiš i hodaš
i na čas samo priznaješ krivnju
što u sjeni ima nešto njeno

neobična oko tebe zima
podigneš samo rever kaputa

kasno je
kasno