Kišim te
ćutnjom
dok kazaljka razdvaja dva dana
i u kap spaja dve boje.
(a ti ćutiš
spavaš
dok te bude kiše moje)
Kišim te
dugo u plavim maglama
predugo i za tišinu
još jednog kista
odvajam te u jednom krugu
a oko mene ostaje krugova trista.
(bojim se samo obrisaće me tvoja reč
a tako te je lepo voleti bez reči).
Kišim te
(a ti govoriš tiho
pretiho)
i menjam boje
(nije to kiša kažeš
to su samo grudve ljubavi
zanesene
sve ostalo je manje više dvoje).
Kišim te.
(slane su to kapi)
julija
13/09/2012 at 8:43 am Permalink
Kišim te.
(slane su to kapi)
predobar stih ,pjesma cijela takođe!
pozdrav
13/09/2012 at 9:05 am Permalink
Jako, jako dobro. Mile, čestitam na ovoj izvrsnoj pjesmi. 🙂 🙂
13/09/2012 at 1:05 pm Permalink
Boba i Marija su dvije žene koje znaju… i sve su rekle… Pozdrav Mile!
13/09/2012 at 3:34 pm Permalink
kišim te slanom kišom
lijepo, pozdrav
13/09/2012 at 3:34 pm Permalink
Baš si ovu pjesmu divno skladao 🙂
13/09/2012 at 3:44 pm Permalink
hvala svima…
15/09/2012 at 5:02 am Permalink
Jako dobro!
Pozdrav