Opila me maslina i drača

moje more, bura i gromača

ovaj vitar ča se zorom budi

ni me briga ča će reći judi.

 

Pramac broda luku nam ne traži

pusti škoji puno su nam draži

udar bure i rič tvoja blaga

kada rečeš, puno si mi draga.

 

Sol na usni, kapljice u kosi

ludi vitar našu barku nosi

ludi snovi i luda buđenja

sred ničega, usrid snoviđenja.