ne zovi me nikad imenom

Ne zovi me nikad imenom

Još samo miris čoveka imam
Smrt je dobila moje korake
Pod mojom kožom umrlo je iznajmljeno drveće
Družim se samo sa čekanjem
I pitam se
Koga si to mojim očima ljubila

Ni oči više nemam

Ne zovi me nikad imenom
I oprosti što te drugačije od svih sanjam

Kada bi mogli ponovo da budemo stranci
Dovoljno stranci
Da se ponovo oživimo pod kožom

Da poverujem da su sve pesme moje
Samo cvetovi koje si volela
Cvetovi koje sam tebi ubrao
Cvetovi ljubavi

Kada bi samo mogli ponovo da budemo stranci
Da ponovo imamo oči za ljubav
Da ozdravimo kada se pogledamo

Ali nismo stranci
I nemamo više oči za ljubav
Venčali smo se sa osmehom
Zauvek osuđenim na tugu

Ne zovi me nikad imenom
Da ne čujem koliko je mene u tvom glasu ostalo

6 komentara za "ne zovi me nikad imenom"

  1. Mihaela
    02/03/2017 at 2:16 pm Permalink

    Kada bi samo mogli ponovo da budemo stranci
    Da ponovo imamo oči za ljubav
    Da ozdravimo kada se pogledamo

    kako upoznavanje može biti fatalno. . Lijepo si to rekao:)

  2. Murtulica
    02/03/2017 at 4:15 pm Permalink

    Jako lijepo!!!
    Veliki pozdrav, Mile 🙂

  3. Ivica Grgić
    02/03/2017 at 4:28 pm Permalink

    Venčali smo se sa osmehom
    Zauvek osuđenim na tugu

    baš tako

  4. Suzana Marić
    02/03/2017 at 6:31 pm Permalink

    Venčali smo se sa osmehom
    Zauvek osuđenim na tugu

    Ne zovi me nikad imenom
    Da ne čujem koliko je mene u tvom glasu ostalo.

    Ovi stihovi su me dirnuli . Jako lijepa pjesma . Pozdrav ,Mile 🙂

  5. Mile Lisica
    03/03/2017 at 10:34 am Permalink

    Hvala na čitanju i lepim komentarima. Veliki pozdrav 🙂

  6. nevenka
    04/03/2017 at 5:05 pm Permalink

    “Ne zovi me nikad imenom
    Da ne čujem koliko je mene u tvom glasu ostalo”

    ovo dovoljno govori,
    pozz

    Facebook

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.