Ne zovi me nikad imenom
Još samo miris čoveka imam
Smrt je dobila moje korake
Pod mojom kožom umrlo je iznajmljeno drveće
Družim se samo sa čekanjem
I pitam se
Koga si to mojim očima ljubila
Ni oči više nemam
Ne zovi me nikad imenom
I oprosti što te drugačije od svih sanjam
Kada bi mogli ponovo da budemo stranci
Dovoljno stranci
Da se ponovo oživimo pod kožom
Da poverujem da su sve pesme moje
Samo cvetovi koje si volela
Cvetovi koje sam tebi ubrao
Cvetovi ljubavi
Kada bi samo mogli ponovo da budemo stranci
Da ponovo imamo oči za ljubav
Da ozdravimo kada se pogledamo
Ali nismo stranci
I nemamo više oči za ljubav
Venčali smo se sa osmehom
Zauvek osuđenim na tugu
Ne zovi me nikad imenom
Da ne čujem koliko je mene u tvom glasu ostalo
Aljoša
02/03/2017 at 2:16 pm Permalink
Kada bi samo mogli ponovo da budemo stranci
Da ponovo imamo oči za ljubav
Da ozdravimo kada se pogledamo
kako upoznavanje može biti fatalno. . Lijepo si to rekao:)
02/03/2017 at 4:15 pm Permalink
Jako lijepo!!!
Veliki pozdrav, Mile 🙂
02/03/2017 at 4:28 pm Permalink
Venčali smo se sa osmehom
Zauvek osuđenim na tugu
baš tako
02/03/2017 at 6:31 pm Permalink
Venčali smo se sa osmehom
Zauvek osuđenim na tugu
Ne zovi me nikad imenom
Da ne čujem koliko je mene u tvom glasu ostalo.
Ovi stihovi su me dirnuli . Jako lijepa pjesma . Pozdrav ,Mile 🙂
03/03/2017 at 10:34 am Permalink
Hvala na čitanju i lepim komentarima. Veliki pozdrav 🙂
04/03/2017 at 5:05 pm Permalink
“Ne zovi me nikad imenom
Da ne čujem koliko je mene u tvom glasu ostalo”
ovo dovoljno govori,
pozz
Facebook