Neka ne znaju koliko si sama

Čuvao sam njene usne
Na usnama ispucalim od tišine
Nadao se mirisaće opet dan
Njenim očima

Čekao nepoznato da je probudi
Da donese proleće
U travi ležao
Da joj budem bliže

Možeš ti to hrabrio sam srce
Pojaviće se ona sa osmehom starim
Nadao se
Čekao
Čekao

Nikad nije

Na grob sam joj posadio maslačke
Neka ne znaju koliko si sama
Koliko sam sam
Ostao

2 komentara za "Neka ne znaju koliko si sama"

  1. Mihaela
    26/02/2017 at 7:21 am Permalink

    Duboka tuga. Prekrasni su maslačci. Žute sunčane glavice koje nose radost, a onda, dok umiru, daju se svima da im sjeme rodi nove radosti. Što tada znači jedno slomljeno srce? Vrelo inspiracije koje će kao taj maslačak… Veliki pozdrav, Mile:)

  2. Tatyana
    26/02/2017 at 6:30 pm Permalink

    Mihaelin komentar je predivan, pjesma je puna skrivene sjete koja će poput perca maslačka poletjeti jednog vjetrovitog dana 🙂 Pozdrav Mile!

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.