Tiho
pretiho se otkida suza
kliker prozirni
i dugo
predugo klizi niz lice
kap po kap.

Zidovi
kaplju
rastapaju se boje
plaču kišom čežnje
ne vredi
nema Marije moje.

Teku
kapi uzvodno od duše
dubine bol spaja
suze od smole
i krvi
zemlja razdvaja.

Da mogu kišu osušiti
vratio bi svetlost
probudio boje
i dugu mladosti iskapao
u očima
Marije moje.