O njoj misliš dok na rivi sidiš

u pogledu daljina se njiše

rasipa se nebom lina duga

a tišina misto tebe diše,

 

svu si paru konopom zaveza

iz džepa si stari križ izvuka

bar da možeš oprostiti sebi

što si život sav uludo stuka,

 

na dlanove prostiru se suze

do mula si zadnji đir povuka

kriknija je galeb iznad mora

a suton te uzdahom dotuka.