…
…praznina…
(rođenje)
Dišem.
Plačem
smejem se
opet plačem
i opet se smejem .
Neshvatam ništa
nerazumem nikog
tu sam
u trenutku kad sam možda najsrećniji
a da toga nisam ni svestan.
Do 4 godine nesećam se ničeg
nesećam se
prvog slova,reči
prvog koraka
pogleda
lica
osmeha.
Nesećam se ničeg
a možda bi hteo.
(starenje)
Njega još manje razumem.
(umiranje)
Plačem
smejem se ali ne tako srećno
opet plačem
i opet se smejem ali tužno.
Činim poslednji korak
govorim poslednju reč,slovo
vidim lice
smejem se
poslednji put.
Ne dišem više.
Opet ništa nerazumem
i ništa neosećam
baš ništa.
…praznina…
…
Suzana Marić
Marija
Mihaela
23/07/2012 at 1:43 pm Permalink
Od praznog do praznog je izmedju zivot, koga nije lako razumeti, a starenje je jedina pravda koja ne zaobilazi nikoga.
Lep pozdrav Mile 🙂
23/07/2012 at 2:15 pm Permalink
hvala dragice…pozdrav 😉
23/07/2012 at 3:20 pm Permalink
-nesećam,ne dišem/ Ne znam kako je u srpskom pravopisu, piše li se negacija zajedno ili odvojeno od glagola. Nisi dosljedan u pisanju. Molim te, provjeri jer ja nemam gdje pa mi reci, želim znati 🙂
Pjesma je prava misaona. Počinješ prazninom i to je tako. Gdje smo kada nas nema, u kojim smo to planovima zacrtani?
– Onda smo tabula rasa, sam insinkt, sama emocija, ali učimo smijući se i plačući. Onda se smrt useli u nas i osvaja sve više dok nas posve ne nadvlada i vraćamo se kući. U prazninu.kao da smo bili na izletu. Zanimljiva je ta praznina, što je ona? Veliki pozdrav Mile, 🙂 🙂
23/07/2012 at 7:32 pm Permalink
Prikazao si životni put od početka do kraja na jedan zanimljiv način.Zanimljivo mi je ono sa plakanjem;plač pri dolasku na ovaj svijet i plač na samrti.Sjećam se objašnjenja jednog svećenika zašto mala djeca plaču čim se rode i zašto se ljudi boje smrti.Po njemu to nije ništa drugo nego strah od nepoznatog:dijete napušta poznati svijet majčine utrobe i ulazi u nepoznati ovozemaljski,čovjek se boji smrti jer ne zna što ga čeka u tom zagrobnom životu.Interesantna teorija iako polazi od religioznog stanovišta da postoji i jedan život poslije smrti.
Srdačan pozdrav!
23/07/2012 at 8:32 pm Permalink
Vrlo interesantna pjesma Mile.
24/07/2012 at 6:21 am Permalink
Jak dojam ostavlja ova pjesma, pjesma života koji traje u trenu i tko bi sve detalje mogao zapisati kad tako kratko traje 🙂
24/07/2012 at 8:08 am Permalink
hvala svima…lep pozdrav 🙂