…

…praznina…

(rođenje)
Dišem.
Plačem
smejem se
opet plačem
i opet se smejem .
Neshvatam ništa
nerazumem nikog
tu sam
u trenutku kad sam možda najsrećniji
a da toga nisam ni svestan.

Do 4 godine nesećam se ničeg
nesećam se
prvog slova,reči
prvog koraka
pogleda
lica
osmeha.
Nesećam se ničeg
a možda bi hteo.

(starenje)
Njega još manje razumem.

(umiranje)
Plačem
smejem se ali ne tako srećno
opet plačem
i opet se smejem ali tužno.
Činim poslednji korak
govorim poslednju reč,slovo
vidim lice
smejem se
poslednji put.
Ne dišem više.
Opet ništa nerazumem
i ništa neosećam
baš ništa.

…praznina…

…