Odmak

U sebe
od tebe se odmičem
a kamo bi drugo

dok odmičem šutim
i ništa više no šutnju
ne ljubim
ne dotičeš me
glas ti se gubi
jenjava mu snaga
u dnu mene
moje prazno viče
više ništa ne čujem
I ništa me se i ne tiče

9 komentara za "Odmak"

  1. Suzana Marić
    11/05/2017 at 9:51 pm Permalink

    U sebe
    od tebe se odmičem
    a kamo bi drugo

    Koliko li se puta povučemo u sebe? Je li to ispravno ,zdravo ? Sami u sebi tražimo utočište,ali ga često ne pronalazimo .Sami sebi nismo dostatni .
    Bobo , pjesma je za 10 . LP 🙂

  2. Marija
    11/05/2017 at 10:18 pm Permalink

    Tako to biva. Odlično prikazan proces odmicanja, praznine, odlazak u ravnodušnost.:)

  3. Aljoša
    11/05/2017 at 11:44 pm Permalink

    Jednostavno, duboko i jasno, Poezija 🙂

  4. branka
    12/05/2017 at 5:51 am Permalink

    Moja molitva kad on zaboli. Hvala.

  5. Mihaela
    12/05/2017 at 9:52 am Permalink

    Tvoj način izražavanja, koji ne podnosi brbljavost, opčinio me već otprije.

  6. Murtulica
    12/05/2017 at 9:10 pm Permalink

    Sjajno!!!
    Pozdrav:)

  7. easy rider
    12/05/2017 at 11:44 pm Permalink

    Ma bravo!

    Pozz

  8. Dragica Meyer
    13/05/2017 at 8:04 am Permalink

    Tne možeš drugačije, direktno, jasno i poetski! Zadivljujuće! VP Bobo 🙂

  9. nevenka
    16/05/2017 at 6:34 pm Permalink

    više ništa ne čujem
    I ništa me se i ne tiče

    volim ovaj stav 🙂

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.