Irena Vučković
Suzana Marić “Ura vremena “
Njiše klatno vrijeme rastrgano
između crnih crtica brojčanika
i dobuje srce ure, polagano-
beskrajnim hodom zupčanika.
.
Franjo Frančić “Moje življenje”
Našli so me na smetišču,
med mrtvimi trupli
ob rojstvu zavrgli
nihče me ni imel rad,
obsodili, da ne bom vedel nič o ljubezni,
o varnosti, nežnosti, toplini,
zapirali so me v izbo,
ure in dolge dneve,
me ranili za vedno,
me pahnili v pekel,
mi posušili vse solze,
mi v led okovali čas otroštva,
mi uničili mladost,
me naselili na grad,
mi vžgali črno pego čez oči,
mi naselili demone v spanje,
da nisem več mogel najti miru,
bel in sam,
za vedno.
Jednom
Kad usnule trave dodirnemo šapatom tijela,
kad prstima spletem vjetar u tvoje grudi,
dok dišeš sa zemljom koja je vlažna i vrela,
a nebo nad nama u drhtaju želje se budi,
pusti me u taj trenutak još malo snenu,
ne diraj nemirom snove koji se smiješe
tek pogledom svojim grli me zaljubljenu
i čuvaj tu sliku u srcu i pamti…
To jednom bješe.
Milan Janković “Odrazu u ogledalu”
Gledam duboko u svoje oči…
– Kao izgubljena duša bez doma,
zaboravio sam način praštanja,
držeći sve svoje emocije
iza nasmiješenog lica…
“Ti si g. fin momak, odraz ti laže…”
