Ana Dudić “Raspeta na križu zbilje”
Raspeta sam na križu
Umorne kamene stijene,
Pramenovi kose drhte na povjetarcu
Lagano poput lišća.
U svojoj utrobi nosim pticu
Što pjeva šapatom
Da se čuje šum orgulja
Kroz porozne i šuplje stijene.
.
Šumske orgulje
Svakim trenom zvuče
Novom skladbom ugođenom prirodom.
.
Razapeta sam a ruke mi obavijene
Oko vlastite mene.
Ptica pjeva u mojoj utrobi šapatom.
Konji kradom prolaze kanjonom zbilje,
Srce mi kuca jačinom njihova topota
I zlatna griva im leluja
Kao pramenovi moje kose…
.
Neću zaplakati nad svojim raspelom,
Ptica pjeva u mojoj utrobi…
Milan Janković “Pauk duše”
Jedan pauk već duže
pogađa moje vrijeme.
Zna da ću se slomiti
i čeka da može dopuzati,
pojuriti na mene…
Lorena Vojtić “Ne hrani beznađe u sebi”
Ljudi, ne činite
svoja životarenja –
gordo nesnosnima. (više…)
Dejan Bosil “Jasa”
Jasa
Še slutim v megli bežno silhueto,
četudi nate že spomin zgineva;
še vedno polno je srce odmeva
čeprav že kmalu bo minilo leto.
.
Če bi takrat, dekle, se vsaj ozrla,
zagledala bi le še ruševino,
le senco mene vpeto tja v temino,
le krik, ki se mi je izvil iz grla.
.
Sestavljam v verze pest utrinkov časa,
ki so edino, kar je še ostalo,
ko si odšla, ti muza temnolasa,
.
v srce si zasadila mi bodalo …
kjer gozd je rasel, zdaj je le še jasa,
na njej pa grob tih, ki prekrit je s skalo.
