Roman Rozaide Naglav “Mačka”
***
***
U kavezu ispod slomljenog rebra
Šumi more
Moj zadnji život
Na usnama uspavanog meseca
Može se pročitati neprežaljena jesen
Još jedan dan bez nje
Zbog dva sloga izgubljena u zenicama neba
Moj sever je pobegao na jug
Moj sever
Ne verujem mu
Kaže da je dobro
(U staklenim očima još mu pleše so)
I eto ako žiletom razrežeš ovu pesmu
Vidjećeš istinu
I sedam grama duše ispod
Rezervisano
Za nju
Šetnja pod pahuljama
Na trepavicama su ti pahulje bijele
Usne crvene k’o trešnje zrele
Zima je stigla do našeg sela
Omotala se oko naših tijela
Usne crvene k’o trešnje zrele
Zima je stigla do našeg sela
Omotala se oko naših tijela
Ali meni uz tebe hladno nije
Tvoja me topla ruka grije
Dok gledam te tvoje usne vrele
Oko nas lete pahulje bijele
Tvoja me topla ruka grije
Dok gledam te tvoje usne vrele
Oko nas lete pahulje bijele
I vjetar se s njima poigrava
Njiše ih nježno dok ih ne uspava
Pa ih tada na tlo spusti
Niti glasa ne izusti
Njiše ih nježno dok ih ne uspava
Pa ih tada na tlo spusti
Niti glasa ne izusti
I onda melodiju tihu zasvira
Po obrazima nas hladi i dira
A ja se stišćem sve više uz tebe
Da mi nos ne ozebe
Po obrazima nas hladi i dira
A ja se stišćem sve više uz tebe
Da mi nos ne ozebe
zdravljejein.com
