Pluta(m)o
i kopa(m)o
daleko
previše duboko
dok u tišini nešto jeca
treperi
od trebanja
od ritma što tapka
kroz vene
naprečac
predalekog
a opet se rađa u razini oka
zanesenog
sanjalačkog
nevinog
uvek dečačkog.
Pluta(m)o
uvek u daljine
neuhvatljivo
između realnosti
i snova
razočarano
tek toliko
da ne potone(m)o
duboko u
oslikane rime
stare fotografije
na koju smo zajedno navikli
a možda niko nije htio
ali ne žali(m)o
i opet bih
da odvaja(m)o
mora i oblake
i ponovo sa tvojih usana
da krade(m)o korake.
Pluta(m)o
jer te više nema(m)o dovoljno na ovoj strani obale.
*****PLUTA(M)O život/vreme/srce/ja/MI. A gde plutaš TI???
katarinab
Marija
Suzana Marić
Tonka
12/08/2012 at 11:05 am Permalink
ispr. nežali(m)o- ne žali(m)o
– Pjesma je sam osjećaj, sama žudnja, neuhvatljiva, između realnog i snenog i spoznaja da je vrijeme zanesenosti slabijeg intenziteta jer je sve slabiji odjek s njenog dijela obale. Fina snažna, a prigušena emocija. Veliki pozdrav 🙂
12/08/2012 at 11:55 am Permalink
hvala marija…lep pozdrav
13/08/2012 at 7:41 am Permalink
A što nam preostaje, možda da zaplivamo čvrsto, ali što bi se promijenilo, ostajemo makar plutati na površini zbivanja ovog života. Pjesnici to najbolje znaju. Pozdrav 🙂
13/08/2012 at 8:32 am Permalink
da, plutamo…
13/08/2012 at 9:34 am Permalink
Dobra zamisao u pjesmi opisati taj nemir u duši što pluta… 🙂
13/08/2012 at 5:17 pm Permalink
hvala svima…